„Потпалувачкиот“ рекламен спот на една политичка партија од Костарика се чини дека не ѝ помогна при гласањето

Локални избори 2010 во Костарика. Фотографија на „Фликр“ од корисникот Ингмар Захорски (CC BY-NC-ND 2.0).
Овој напис првично беше објавен на шпански јазик. Превод од уредена англиска верзија следува подолу.
На 7 февруари 2016 Костарика избра градоначалници на вкупно 81 општина. Овие беа првите избори каде луѓето гласаа и за советници и други функции во општините. Пред реформите во 2009, овие позиции се пополнуваа на претседателските избори. Тогаш беше вообичаено за гласачите, без некои посебни познавања за локалниот кандидат, да гласаат за истата партија на сите гласачки ливчиња.
Секоја од седумте провинции во државата е поделена на кантони, вкупно 81. Во секој кантон се појави низа мали партии со надеж дека ќе ја преземат контролата над локалната власт. За да го постигнат тоа, тие на гласачите, кои историски имаат низок интерес за локалните избори, им ветуваат брда и долини.
За овие избори, кандидатите ги искористија сите средства, од нивни картонски исечоци во природна големина до професионално изработени џинглови. Но можеби најинтересна и контроверзна беше видео рекламата на Партијата на либертаријанското движење (ПЛД) која наиде на критики дека е „потпалувачка“ и агресивна.

Кадар од контроверзната видео реклама на ПЛД поставена на нивната страница на „Фејсбук“. „Libre“ значи „слободен/а/о“ на шпански.
Новинскиот сајт „CRhoy.com“ објави:
El video toma como base una escena de la película Revolución: El cruce de los Andes, que llama a la lucha y al enfrentamiento para “rescatar a la Patria”. Sobre el video, el Movimiento Libertario coloca palabras con las que dicen estar identificados como “esfuerzo”, “nunca es suficiente”, “dispuestos”, y “libertad”.
Видеото се базира на сцена од [аргентискиот] филмот „Револуција: Крстоносната војна на Андите“, и повикува на борба и конфронтација како би „се спасила татковината“. Во видеото, Либертаријанското движење се користи со зборови за кои тие велат дека можат да се поврзат со нив, како што се „напор“, „никогаш не е доволно“, „волја“ и „слобода“.
Партијата не освои ниту еден градоначалнички мандат на изборите.
Либертаријанци само во името?
Формирана во 1994, ПЛД успеа да стане третата политичка сила во државата до 2010.
Либертаријанците не се многу популарни во Латинска Америка, и се чини дека остануваат во академскиот свет поголемиот дел од времето, што го прави случајот во Костарика доста интересен.
Иако се промовираат како партија со либертаријанска идеологија, многу Костариканци не ја сметаат ПЛД како таква.
Голем дел од населението го смета Либертаријанското движење, кое е релативно ново, како десничарска партија, додека самата партија, со широка книжевна поткрепеност, се нарекува себеси либерална.
Од една страна, тие се противници на даноците, социјалната заштита, регулирање од страна на државата, и ги бранат казината и неформалните возачи на такси.
Од друга страна, на минатите претседателски избори лидерот на движењето, Ото Гевара, изјави дека тој е против абортусот и еднаквост во бракот, покажувајќи јасна контрадикторност со нивните наводни либертаријански принципи:
“En estos casos de violación, nos oponemos al aborto. Consideramos que orresponde brindarle a las mujeres un acompañamiento, para proteger la integridad y la dignidad, tanto de la madre como la del niño que lleva en su vientre, esto con la finalidad de que cuando nazca ese niño, la madre tenga la oportunidad de entregarlo en adopción, para que otras familias que estén dispuestas a darle amor tengan la oportunidad de adoptarlo, sin sacrificar la vida de ese menor”, expresó el candidato Otto Guevara.
Во случај на силување, ние сме против абортус. Ние сметаме дека е соодветно жената да се снабди со придружба, да се заштити интегритетот и достоинството на мајката и детето кое таа го носи во својата утроба, така што кога детето ќе се роди, мајката ќе може да ја има опцијата да го даде на посвојување, со тоа што други семејства кои се подготвени да ги сакаат би ја имале можноста за посвојување, без жртвување на животот на детето.
„Симптомите за тоа се малава костариканска војска и екстремно десничарските политички групи“
Видео рекламата беше мета на критики од повеќе нивоа. Но, и покрај контроверзноста, по победата на Луис Гилермо Солис во 2014, Барантес призна дека тој ги комерцијализирал тогашните кандидати на начин како што би промовирал газирани или негазирани пијалоци:
“Había que dejar de pensar en una campaña para ciudadanos y pensar en consumidores. Este negocio es de vender ideas y esperar que las personas te paguen con su voto”, dice Barrantes, como para empezar a explicar la estrategia de campaña del PAC […].
Моравме да престанеме да мислиме дека е кампања за граѓани, туку за потрошувачи. Ова е бизнис на продавање идеи и чекање на луѓето да платат со нивниот глас.
Судејќи по 1.3 милиони гласови кои сегашниот претседател ги доби од гласачко тело кое броеше околу 3 милиони гласачи на тие избори, се чини дека стратегијата работеше. Сепак, овојпат работите не одеа во полза на ПЛД.
Снимката од контроверзната реклама на Либертаријанското движење не е оригинална. Таа е извадок од аргентинскиот филм „Крстоносната војна на Андите“. Но Иван Барантес, познат како Mercadólogo (специјалист за маркетинг), кој беше одговорен за претседателската кампања на сегашниот претседател Луис Гилермо Солис, од централно-левичарската Партија за граѓанска акција (ПГА), го бранеше неговото дело:
Aunque el video no es una autoría original, Barrantes alega que no es un plagio ni demuestra que tienen pocos fondos económicos para producir un anuncio publicitario, sino que aprovecharon el mensaje de la película, que está accesible en Youtube “como muchos otros” videos o cortos.
Иако ова не е оригинално видео, Барантес тврди дека не е плагијат ниту покажува дека тие немаат доволно средства да продуцираат видео реклама, туку дека тие само ја искористиле пораката во филмот, кој е достапен на „Јутјуб“ „како многу други“ видеа или кратки филмови.
Рекламата прикажува армија — интересен визуелен момент со оглед на фактот дека Костарика нема своја војска уште од 1949.
Таа исто така потенцира работи кои воопшто не се поврзани со Костарика, како што се некои Јужноамерикански херои кои се едноставно непознати како по локални, така и по битки за независност, бидејќи Костарика е држава која независноста ја доби по пошта два месеца откако беше потпишана во Гватемала во 1821, без ниту една пролеана капка крв.
Рекламата инсистира на концептот на „слобода“ во земја која се смета за една од најстарите и најсилните демократии во Јужна Америка.
Овие прикази на војници и конфликт создадоа чувство на одбивност кај просечниот костариканец, евоцирајќи спомени од движењето наречено Costa Rica Libre (Слобода за Костарика), милитаризирана анти-комунистичка група која се залага за „ослободување“ на Костарика.
Nos podrá parecer idiota ese anuncio… pero esos grupillos del ejército costarricense y partido ultraderechoso, son síntomas
— Adrián Solo (@inspectorcholi) enero 4, 2016
Оваа реклама ни се чини идиотска… а симптомите за тоа се малава костариканска војска и екстремно десничарските политички групи.
Започни ја конверзацијата
Категории
11 февруари: Денот кога го враќаме ударот

Придружете ни се!
Месечна архива
- јануари 2021 1 напис
- октомври 2020 1 напис
- јули 2020 1 напис
- мај 2020 1 напис
- април 2020 2 написи
- март 2020 3 написи
- февруари 2020 2 написи
- јануари 2020 2 написи
- декември 2019 2 написи
- октомври 2019 1 напис
- септември 2019 1 напис
- август 2019 1 напис
- јули 2019 1 напис
- јуни 2019 1 напис
- мај 2019 3 написи
- април 2019 1 напис
- март 2019 8 написи
- февруари 2019 5 написи
- јануари 2019 4 написи
- декември 2018 1 напис
- ноември 2018 5 написи
- октомври 2018 9 написи
- септември 2018 4 написи
- јули 2018 2 написи
- јуни 2018 1 напис
- мај 2018 3 написи
- април 2018 5 написи
- март 2018 3 написи
- февруари 2018 12 написи
- јануари 2018 19 написи
- декември 2017 1 напис
- ноември 2017 2 написи
- октомври 2017 6 написи
- септември 2017 1 напис
- август 2017 7 написи
- јули 2017 4 написи
- јуни 2017 5 написи
- мај 2017 11 написи
- април 2017 8 написи
- март 2017 27 написи
- февруари 2017 5 написи
- јануари 2017 7 написи
- декември 2016 3 написи
- октомври 2016 1 напис
- јули 2016 2 написи
- мај 2016 3 написи
- април 2016 3 написи
- март 2016 3 написи
- февруари 2016 5 написи
- јануари 2016 15 написи
- декември 2015 18 написи
- ноември 2015 5 написи
- септември 2015 7 написи
- август 2015 1 напис
- јули 2015 1 напис
- јуни 2015 7 написи
- мај 2015 13 написи
- април 2015 10 написи
- март 2015 17 написи
- февруари 2015 46 написи
- јануари 2015 15 написи
- декември 2014 17 написи
- ноември 2014 5 написи
- октомври 2014 21 написи
- септември 2014 27 написи
- август 2014 27 написи
- јули 2014 38 написи
- јуни 2014 4 написи
- мај 2014 26 написи
- април 2014 8 написи
- март 2014 13 написи
- февруари 2014 5 написи
- јануари 2014 16 написи
- декември 2013 9 написи
- ноември 2013 3 написи
- октомври 2013 1 напис
- септември 2013 13 написи
- август 2013 18 написи
- јули 2013 16 написи
- јуни 2013 12 написи
- мај 2013 16 написи
- април 2013 22 написи
- март 2013 16 написи
- февруари 2013 55 написи
- јануари 2013 15 написи
- декември 2012 17 написи
- ноември 2012 20 написи
- октомври 2012 14 написи
- септември 2012 34 написи
- август 2012 41 написи
- јули 2012 33 написи
- јуни 2012 41 написи
- мај 2012 19 написи
- април 2012 29 написи
- март 2012 36 написи
- февруари 2012 41 написи
- јануари 2012 21 написи
- декември 2011 22 написи
- ноември 2011 20 написи
- октомври 2011 22 написи
- септември 2011 11 написи
- август 2011 68 написи
- јули 2011 32 написи
- јуни 2011 23 написи
- мај 2011 51 написи
- април 2011 25 написи
- март 2011 27 написи
- февруари 2011 39 написи
- јануари 2011 60 написи
- декември 2010 47 написи
- ноември 2010 23 написи
- октомври 2010 12 написи
- септември 2010 18 написи
- август 2010 28 написи
- јули 2010 38 написи
- јуни 2010 79 написи
- мај 2010 17 написи
- април 2010 23 написи
- март 2010 41 написи
- февруари 2010 27 написи
- јануари 2010 16 написи
- декември 2009 6 написи
- ноември 2009 12 написи
- октомври 2009 16 написи
- септември 2009 28 написи
- август 2009 15 написи
- јули 2009 20 написи
- јуни 2009 23 написи
- мај 2009 33 написи
- април 2009 7 написи
- март 2009 9 написи
- февруари 2009 7 написи
- јануари 2009 18 написи
- декември 2008 21 написи
- ноември 2008 17 написи
- октомври 2008 34 написи
- септември 2008 39 написи
- август 2008 34 написи
- јули 2008 68 написи
- јуни 2008 45 написи
- мај 2008 60 написи
- април 2008 58 написи
- март 2008 48 написи
- февруари 2008 6 написи
- јануари 2008 2 написи
- мај 2006 1 напис
Водич за 2.0 застапување: Алатки за дигитално застапување
Водичот за 2.0 застапување ги опишува некои од најдобрите техники и алатки кои дигиталните активисти може да ги користат како дел од нивната онлајн кампања за застапување.
Последни коментари
Зошто еден граѓанин на Македонија го прекрши ветувањето дека никогаш повеќе нема да протестира
Само напред Том, се гледаме на барикадите или на некоја плажа... Нема да им помине
Овој сноубордер беше изгубен 2 ноќи во снегот, но луѓето не можат да престанат да...
Thank you for translating my post!
Един народ - две държави!