- Global Voices на македонски - https://mk.globalvoices.org -

Саудиска Арабија: Сè е во името

Категории: Среден Исток и Западна Африка, Саудиска Арабија, Идеи, Јазик, Медиуми и новинарство, Политика, Религија, Технологија

Вообичаено е за преориентираните верници во Исламот да ги адаптираат своите имиња во муслимански. Но дали тоа е потребно – и какво име е соодветно? Еден саудиски блогер размислува за ова прашање, додека некои други размислуваат за употребата на надимаци во блогосферата – и сепак некој друг ја обесхрабрува Владата да „даде имиња“.

Зухер прашува дали е потребно да го промениш името кога ќе ја промениш религијата, во постот наречен „Што ако моето име е Питер“? [1]

سؤال يخطر على بالي حين اسمع عن تحول احد غير المسلمين الى الإسلام. ا ذاو ما يفعل بعد النطق بالشهادتين هو تغيير اسمه الى اسم عربي. ولا ادري كيف أصبح الاسم العربي هو الاسم الإسلامي؟ وهل لو احتفظ الإنسان باسمه الذي سماه أبواه سيكون إسلامه ناقصا؟ ولست هنا اتحدث عن الناحية الشرعية اذ اني لا اعرفها ولكني أتسائل عن الحكمة وراء تغيير الأسماء. وهناك امر اخر فبعض أسماءنا العربية هي ترجمة لأسماء مسيحية او يهودية مثل يوسف وداود وهي أسماء أنبياء بني إسرائيل ونستخدمها نحن المسلمون. فهل يعني ذلك اني لو ترجمت احد أسماء الحواريين لاستطعت استعماله؟

Прашањето ми паѓаше на ум секогаш кога ќе слушнев дека некој се преориентирал кон Исламот. По декларирањето на Шахадах [2], првата работа која ја прават е промена на нивното име во арапско. Не разбирам кога арапските имиња станаа исламски? Дали тоа исто така значи дека ако со промената на верата не го промени името, неговиот Ислам ќе биде помалку вреден? Јас не зборувам од Шаријатски [3] аспект, којшто не го знам. Само се прашувам за мудроста во промената на имињата. Овде има уште еден проблем. Некои од арапските имиња се преводи од Христијански или Еврејски имиња, како на пример Јусеф [4] (Џозеф) и Давид [5] (Дејвид), коишто се имиња на пророци од Бани Израел [6] и коишто ние ги употребуваме како муслимански. Дали ова значи дека доколку ги преведам имињата на било кој народ од Античкиот близок Исток [7] и нив ќе можам да ги употребам?

Али Ал Омари се прашува дали употребата на псевдоним онлајн е добра работа [8]:

يتخّفى معظم كتاب المدونات والمنتديات خلف أسماء مستعارة أو أسماء وهمية, وقد يمتلك بعضهم عدة أسماء يكتب مرة تحت هذا الاسم ومرة تحت ذاك!!!
وقد يعتبر البعض أن هذه الظاهرة ظاهرة شكلية لا يجب الوقوف عندها أو السعي إلى التخلص منها, وأنا لا أتفق مع هذا البعض, بل أرى فيها أحد أهم العوامل المتسببة في فقر الويب العربي وتدني مستوى التواصل والحوار بين أفراده.
صحيح أن التخفي خلف اسم مستعار, من شأنه أن يمنح المتخفي هامشا أكبر من الحرية والانطلاق دون قيود, إلا أنه سيضعف لديه الإحساس بالمسؤولية الأدبية, وقد يبدد من نفسه الطاقة التي تدفعه إلى بذل الجهد في إنجاز عمل ما بشكل جيد.
بالطبع؛ لا مانع من أن يكتب البعض تحت اسم مستعار حين يكون هنالك ضرورة تسّوغ له ذلك, أما أن يتحول الإنرنت إلى حفلة تنكرية, فلا أظننا سنعزز من وجودنا في هذا العالم بهذا اللون من الهرب الجماعي.

Многу од блогерите и коментаторите на онлајн форумите се кријат зад псевдоними. Некои од нив дури имаат и по повеќе имиња и пишуваат со едно име на еден пост, а со друго на друг!! Некои можат да го сметаат овој феномен како површен проблем којшто не треба да биде земен во предвид или обратно – и ова е нешто со коешто јас не се согласувам. Мислам дека ова е една од главните причини за лошата состојба на арапските веб страни и нискиот степен на комуникација и дијалог на оние кои ги користат истите.

Иако е вистина дека криењето позади псевдоним на авторот му дава поголема слобода и овозможува да пишува без никакви забрани, во исто време го намалува неговото чувство за литературна одговорност и ја ослабнува неговата мотивација во опипување на онлајн енергијата. Секако, нема ништо лошо во избирањето да се пишува под псевдоним кога постои причина за тоа - но не мислам дека ќе бидеме способни да го почувствуваме нашето присуство онлајн кога сите масовно го избегнуваме и го претвораме Интернетот во еден голем маскенбал.

Во меѓувреме, блогерот Некој одлучи дека искреноста е најдобар начин на однесување [9]:

الأسماء المستعارة تمنح صاحبها مجالاً واسعاً من الحديث في كل شيء، فللمستخدم مثلاً أن يتقمص فكراً ويكتب بلسانه ويشارك وينتقد ، وهو لا يعتقد بشيء مما يكتب ويقول، ومن دون أن يكون لحديثه أثر شخصي عليه سلباً أو إيجاباً ، وربما تعرض كلامه للسرقة الأدبية من دون أن يكون له الحق في الاعتراض القضائي لأنه مجهول أساسا

Псевдонимите им даваат прилика на авторите да пишуваат за се. Корисникот е во можност да се придржува на мислењето, да пишува, учествува и критикува и притоа да не се грижи за тоа како размислува, што рекол, и сето тоа нема негативен или позитивен ефект на неговиот приватен живот. Но, неговата работа може да се употреби од некој плагијатор и тогаш ќе нема право да се побуни во судот бидејќи пред се е непознат.

Што се однесува до вистинските имиња, првото нешто што ми паѓа на ум е одговорноста да се соочи со последиците. Оваа одговорност е огромна и сериозна, особено кога блогерот критикува други. Општеството во кое живееме не им дозволува на луѓето да прават разлика меѓу зборовите и за тоа кој ги кажува истите. Се што ќе напише една личност, истото тоа ќе и се врати на таа личност и секогаш кога ќе критикува нешто, тоа ќе биде додадено во неговото лично досие, дури и ако веќе имало случај што ги оправдува неговите критики. Ова ги става општествените врски во прашање и понекогаш и неговата сигурност.

انطلاقاً من المسؤولية الفكرية للكلمة التي نكتبها، ومن قيمي ومبادئي التي تفرض على المرء أن يخوض مبادرة الإصلاح والتغيير في شتى الميادين، ومن منطلقاتي التي تنص على تحمل التبعات الشخصية لما أكتب من أفكار ورؤى وتقبل النقد حولها بصدر رحب ، ومن رؤيتي التي تحتم على كل ناقد الإفصاح عن نفسه وشخصه، حتى يؤدي نقده غرضه،
فإني أعلن التالي:

أولاً: تغيير اسمي المستعار “someone” الذي أكتب به التدوينات إلى اسمي الصريح : فهد الحازمي.
ثانياً: الإفصاح عن ما يمكن الإفصاح عنه في صفحة النبذة الذاتية، مثل النشأة والدراسة وغيرها من الأمور.
ثالثاً: إمكانية استيراد البعض من كتاباتي ومقالاتي المنشورة في مواقع مختلفة مثل الإسلام اليوم ومجلة العصر وفضاء الفضائيات وغيرها إلى المدونة مع إضافة تعقيبات وأفكار جديدة حولها.
رابعاً: يُبلغ أمرنا هذا إلى الجهات المختصة.

والله يستر وبس ، ويعيننا على تحمل التبعات.

Поаѓајки од интелектуалната одговорност на која се потпираме за зборовите кои ги пишуваме и од моите вредности кои ми налагаат дека дека личноста треба да иницира процес на промени и реформи во сите сфери на животот и моето верување дека личноста треба да биде одговорна за идеите кои ги пишува и способен да ги прифати критиките кои ги добива и моето мислење дека критиката треба да го открие неговото име и карактерот за да биде комплетирана целта, јас го изјавувам следново:

И можеби Алах ќе може да ме заштити и ќе ми помогне да ги поднесам последиците од сето ова.

…أما الأسماء الصريحة، فأول رسالة نفهمها حينما نقرأ اسماً صريحاً هي مسؤولية تحمل التبعات، وهذه مسؤولية عظيمة وخطيرة ، خصوصاً إن خاض المرء مخاض النقد ، فحالة المجتمع التي نحن فيها لا تسمح للناس بأن يفرقوا بين الكلمة وبين قائلها ، فكل ما يقوله يعود بشكل أساسي إلى شخصه. وكل النقد الذي يتفوه به المرء سوف تعود نتائجه في النهاية إلى رصيده الشخصي عند الناس حتى وإن كانت له سوابق تشفع له ، وهو ما يجعل علاقاته الاجتماعية في خطر محدق، بل في بعض الأحيان حالته الأمنية لن تكون على مايرام.

Прво: Мојот псевдоним „некој“ го менувам и на мојот блог ќе пишувам под моето вистинско име: Фахад Ал .

Второ: Изјавувам што можам да направам од моја страна, како на пример моето воспитување, школување и друго.

Трето: Ќе се потрудам што можам да сторам за моите статии, коишто беа објавени на други сајтови, како што е Ислам Денес и ќе ги дополнам со нови идеи и ќе ги додадам на овој блог.

Четврто: Би сакал загрижените органи на власта да знаат за одлуки.

И кога сме веќе кај имињата, Џон Бургес, поранешен службеник во службата за надворешни работи на Обединетите Американски држави, коментира за Саудиска Арабија, коментира за важноста на „идентитетот и лажниот идентитет“ во статијата насловена: „Време е да се започне со именување на имињата во Саудиска Арабија“ [10] :

Постои тенденција во Саудиска Арабија - како и во повеќето други Арапски земји – да не се изнесуваат во јавност валканите алишта, дури и на другите луѓе. Така, слушаме за злосторства, но никогаш за тоа кој ги извршил злосторствата… Беше доста голем шок, всушност, кога Саудискиот Министер за внатрешни работи објави имиња и фотографии од терористи на Ал-Каеда близу од Кралството во 2003 година, создавајќи ја првата јавна „Најмногу Барани“ листа. Ако Владата осознае дека се сторени злосторства против јавноста, има должност да ја извести јавноста дека има опасни луѓе. Не е доволно да ги уапси како случајот во Саудиските судови што може да значи дека овие луге се надвор од затвор, правејќи нови злосторства, а јавноста за тоа не е предупредена. Срамот е моќна алатка во Арапската култура. Владите и медиумите би требало да ја користат, кога е соодветно, да ја постигне во служба на општеството.