- Global Voices на македонски - https://mk.globalvoices.org -

Бразил: хетеро гордост или хомо нетолерантност?

Категории: Латинска Америка, Бразил, Граѓански медиуми, Закон, Политика, Слобода на говор, Хомосексуални права (ЛГБТ), Човекови права

На 2ри август 2011 година, градскиот совет на Сао Паоло, Бразил, ја прогласи неделата од третиот викенд од декември за Ден на гордоста на хетеросексуалноста. Проектот, предложен од евангелистичко-христијанскиот советник и противник на хомосексуалните права [1], Карлос Аполинарио, од Демократската партија (ДЕМ [2]), беше одобрен со симболично гласање што претставува автоматско одобрение без разлика на реалните резултати од гласањето, кои изнесуваат 20 советници кои гласале против и 19 кои гласале за.

По соопштението за одобрението следеше гнев и шок кој ги презеде Твитер и блогосферата. Многу хомосексуалци, но и хетеросексуалци, го искажаа своето гадење од прогласувањето на ден, кој за многумина претставува зајакнување на хомофобичниот бран во државата [3] кој е во пораст.

Cartoon by Carlos Latuff, under free use license [4]

Карикатура од Карлос Латуф, слободна за користење

Одбрана или нетолеранција? 

Според неколкумина кои се изјаснија на интернет, нема воопшто поента да се прогласи ден за социјална група која претставува мнозинство и никогаш не претрпела никакви предрасуди. Професорот Тулио Виана вели [5]:

Quando os homossexuais fazem sua “parada do orgulho gay”, eles manifestam-se por respeito à sua orientação sexual. Quando os heterossexuais fazem uma “parada do orgulho hetero” eles manifestam sua intolerância por orientações sexuais diversas.

Кога хомосексуалците ја одржуваат својата „геј-парада“ преку неа ја прикажуваат својата гордост на својата сексуална ориентација. Кога хетеросексуалците одржуваат „хетеросексуална парада“ со тоа само ја прикажуваат својата нетолеранција кон други сексуални ориентации.

Активистот, Јулијана Фреитас, се сомнева [6] во потребата од искажување на хетеросексуалноста и преферира овој „Ден на гордоста на хетеросексуалноста“ да го нарекува „Ден на срамот“, нагласувајќи дека нема никакви случаи на насилство врз хетеросексуалците поради нивната сексуална ориентација.

Професорката и феминистка, активистката, Лола Аронович, изјавува [7] за овој концепт:

Pense nos privilégios que um hétero tem. Quando você sentiu vergonha de ser hétero? […] Quando você foi discriminado por ser hétero? […] ter orgulho de ser hétero é querer celebrar a sorte que você tem simplesmente por ter nascido hétero. […] Ninguém vai te expulsar do recinto, ninguém vai te bater ou matar, ninguém vai querer te transformar, ninguém vai dizer que se envergonha de ser seu pai/mãe, ninguém vai pensar que sua orientação sexual é depravada ou relacioná-la à pedofilia, ninguém vai te despedir do emprego por causa da sua heterossexualidade, ninguém vai dizer que o que você faz é pecado e que você vai arder no inferno por conta disso.

Помислете на привилегиите кои ги имаат хетеросексуалците. Кога последен пат сте се почувствувале засрамено затоа што сте хетеросексуалци? Да се биде горд на тоа што си хетеросексуалец е исто со прославување на тоа колку среќа има некој затоа што едноставно бил роден таков. Никој нема да те исфрли од твојата соба, никој нема да те тепа или убие, никој нема да се труди да те промени, никој нема да изјави дека е засрамен затоа што ти е родител, никој нема да помисли дека неговата сексуалност е изопачена или пак да ја поврзе со педофилија, никој нема да те отпушти од работа поради тоа што си хетеросексуалец и никој нема да рече дека тоа што го правиш е грев и дека ќе гориш во пеколот поради тоа.

За активистот, Јоао Педро, иницијативите како Денот на гордоста на хетеросексуалноста „само ги поддржуваат и зајакнуваат хомофобичните напади, предизвикувајќи повреди и убиства на илјадници хомосексуалци, транвестити и транссексуалци“.Тој нагласува [8]:

A cada 2 dias morrem 3 homossexuais, simplesmente por serem gays no Brasil. Nenhum heterossexual perde sua vida ou é agredido moral ou fisicamente simplesmente por terem essa opção sexual.

Секој втор ден, тројца хомосексуалци се убиени во Бразил единствено поради нивната сексуална ориентација. Ниедна хетеросексуална личност не го изгубила својот живот или пак е жртва на морални и физички напади само поради нивната сексуалност.

Станува збор за привилегии

Новинарот Луциа Јонаха, на блогот O filtro (Филтер), го споделува [9] „оправдувањето“ на советникот Аполинарио за предлогот кој го даде за воведување на казна која всушност се фокусира на криминализација на правото на искажување наклоност во јавност и на телевизија:

Será que os homossexuais entende (sic) como direito à liberdade, (sic) dois bigodudos entrarem em um restaurante e ficarem se beijando sem respeitar os demais clientes daquele estabelecimento?

Eles deveriam ter um comportamento adequado a nossa sociedade e deixar os beijos e afetos para os lugares reservados ou suas casas.

Acontece que os homossexuais não se satisfazem com o anonimato e para chamarem atenção começam a exigir direitos que se quer (sic) os heteros têm; se comportam de forma inadequada e muitas vezes agridem verbalmente aqueles que não concordam com suas idéias e depois querem que a sociedade aceite este comportamento.

Sou casado há 32 anos, nem por isso me acho no direito de ficar beijando excessivamente minha esposa em público para com isso demonstrar o carinho que tenho por ela.

Можно ли е хомосексуалците да го разбираат правото на слобода како двајца мажи со мустаќи кои влегуваат во ресторан и се бакнуваат меѓусебно без никаква почит кон другите муштерии?

Тие треба да се однесуваат соодветно во нашето општество и да ги задржат своите бакнежи и страсти за дома.

Но, хомосексуалците не се задоволени со својата анонимност и со цел да привлечат внимание започнуваат со барање на права кои ги немаат ни хетеросексуалците. Тие се однесуваат несоодветно и често вербално ги напаѓаат оние кои не се согласуваат со нивните идеи, а од друга страна пак бараат општеството да го прифати нивното однесување.

Во брак сум 32 години, но и покрај тоа мислам дека немам право да ја бакнам својата сопруга во јавност и да ја искажам љубовта која ја чувствувам кон неа.

Обвинет за хомофобија, советникот се бранеше себеси, тврдејќи [10] дека има фризер хомосексуалец и шминкер и дека тој се бори само против „привилегиите“ кои хомосексуалците ги бараат, кои ги надминуваат правата на било кој друг:

@Apolinario_SP [11]: Câmara SP aprovou meu projeto que cria o Dia do Hétero. Respeito os gays, mas sou contra excessos e privilégios.http://migre.me/5pq8l [12]

@Apolinario_SP: Градскиот совет на Сао Паоло го одобри мојот проект за избирање на Ден на хетеросексуалците. Јас ги почитувам хомосексуалците, но сум против екцеси и привилегии. http://migre.me/5pq8l [12]

На Твитер некои корисници, меѓу кои и Шара Маја (@SharaMaia1 [13]) и Јоао Педро (@joaopedrocrf [14]) го поддржуваат проектот користејќи го хаштагот  #diadoorgulhobabaca [15]. Дискусијата се отвори како последица на твит од студентката Исабела де Аморим, а заврши со нејзината одлука да го избрише:

@isabellacbsa [16]: E se é pra ter direitos iguais, deveria SIM existir o dia do orgulho hétero, já que existe o dia do orgulho gay. #diadoorgulhobabaca [15]

@isabellacbsa: Доколку станува збор за еднакви права, ДА треба да постои Ден на гордоста на хатеросексуалците, откако веќе постои геј-парада. #diadoorgulhobabaca

Росангела Басо, од блогот Марија да Пенха Нелес предложува [17] со доза на иронија:

"Criminalize Homophobia". Image under free use. [18]

„Криминализирај ја хомофобијата“. Сликата е слободна за користење.

Próximos dias de orgulho a serem criados:

- dia do orgulho branco
– dia do orgulho de não ser deficiente físico
– dia do orgulho racista
– dia do orgulho de ser rico
– dia do orgulho de ser homofóbico

Следните денови на гордоста кои ќе бидат воведени:
– Ден на гордоста на белите луѓе
– Ден на гордоста на оние кои не се физички онеспособени
– Ден на гордоста на расистите
– Ден на гордоста на богатите
– Ден на гордоста на хомофобичните

На Твитер, блогерот ПЦ Сикуера (@pecesiqueira [19]), продуцентот Отавио Уга (@otaviouga [20]) и новинарот Даниел Лелис (@danlelis [21]) користеа хумор за да критикуваат:

@pecesiqueira [22]: Porque é lógico que nós héteros que ao longo da história sofremos repressão e preconceito precisamos de um dia para afirmar nossa condição.

@pecesiqueira: Бидејќи е логично дека ние, хетеросексуалците, кои трпиме потиснувања и предрасуди низ историјата, имаме потреба од посебен ден кој ќе ни помогне да ја потврдиме нашата позиција.

@otaviouga [23]@pablovillaca [24] Homossexuais são muito egoístas. Vamos também lutar pela união civil entre heterossexuais do mesmo sexo! Orgulho Hétero.

@otaviouga: @pablovillaca Хомосексуалците се многу себични. Ајде да се бориме и за граѓанските права помеѓу хетеросексуалците од ист пол! Хетеросексуална гордост.

@dannlelis [25]: Orgulho Hétero aprovado. Agora heterossexuais de SP poderão “enfim” andar de mãos dadas na rua e até beijar em público. Valeu, Apolinário!

@dannlelis: Хетеросексуалната гордост е потврдена. Сега хетеросексуалците од Сао Паоло можат „барем“ да се движат по улиците држејќи се за рака и бакнувајќи се во јавност. Добра работа, Аполинарио!

На Јутјуб, видео од izaiaspcjr [26] ја критикува креацијата на Денот на гордоста на хетеросексуалците:

Проектот мора да биде санкциониран од градоначалникот на градот, Гилберто Касаб, да стане закон. Консеичао Оливеира се надева [27] „дека нишка гордост има останатно во Касаб и дека нема да одобри ваков апсурд“. Советникот Џамил Мурад објави [28] напис на својот блог критикувајќи го одобрувањето на настаните и општо хомофобијата како појава.

‘Orgulho Hétero’ (Хетеро гордост) и хаштагот #diadoorgulhobabaca се популарни теми во Бразил и досега имаат собрано неколку илјадници критичари на законот. Федералниот (и евангелистички) конгресмен, Едуардо Куна (PMDB-RJ), познат по неговиот предлог за „закон кој ја криминализира „хетерофобијата [29]“ и по тоа што е против правата на хомосексуалците изјави [30] дека ќе предложи национален ден на гордоста на хетеросексуалците.

Има онлајн петиција [31] која бара од Касаб да го одбие проектот; федералниот конгресмен Џин Вилис мобилизира луѓе [32] со цел да го убеди градоначалникот да не одобрува нешто вакво.