На 10 март 2012 г., Амина, 16 годишно девојче од Ларахе, Северно Мароко, кое беше присилено да се омажи за нејзиниот силувач, реши да земе отров за глувци и така да му стави крај на својот живот. Според al-Masa'a [1], Амина на едвај 15 годишна возраст била силувана од 10 години постар маж. За да се сочува таканаречената „семејна чест“, бил договорен брак со нејзиниот силувач. Бракот бил одобрен од страна на еден судија.
Според истиот весник, Амина се наоѓала во куќата на нејзниот сопруг (силувачот) кога го земала отровот за глувци. Откако тој забележал дека нејзината здравствена состојба се влошила, ја однел во куќата на нејзиното семејство. Неколку часа пред нејзината смрт, Амина го известила своето семејство дека на патот кон куќата тој не престанувал да ја удира и тепа.
Мароканското интернет-општество беше длабоко погодено и згрозено од сторијата на Амина. Тие ја изразија нивната тага и жалење на Твитер преку хаштагот #RIPAmina. Еве некои од реакциите:
@marihaep [2]: @Un_Marocain [3] Ne prenons pas nos rêves pour D réalités, personne ne sera jugé, personne ne payera pour son viol, encore – pr sa vie #RIPAmina
@Un_Marocain [4]: En tant que marocain, je me sens plus coupable que triste pour ce qui est arrivé à cette petite fille. #RIPAmina #Maroc
@nadalouis [5]: Не сакам да живеам во свет каде што едно девојче мора да избере помеѓу брак со својот силувач и одземањето на сопствениот живот #RIPAmina
@mahamiou: [6] Колку Амини постојат? Принудени да се омажат со својот силувач? #Morocco #RIPAmina
@mahi_elbarrad [7]: عندما ينظر العالم العربى للمراة على انها مخلوق مثل الرجل له كافة الحقوق وكامل الاحترام هنا فقط تنجح ثورته #RIPAMINA
@citizenkayen: [8] La famille, la société et la justice ont donné au violeur un véritable RIP: Rape In Peace 🙁 #RIPAmina
@Tindars: [9] Et puis comme d'habitude nos Tweets ne changeront absolument rien dans cette histoire. #RipAmina
„Амина е мојот Боуазизи“
Укажувајќи почит кон Амина, мароканскиот блогер Мехди Б. Идриси напишал пост со наслов Амина е мојот Боуазизи, [10] уличниот продавач од Сиди Бузид, Тунис, кој се самозапалил во знак на протест против полициското насилство и со тоа предизвикал бран протести, кои што воделе до туниската револуција и падот на режимот на Бен Али.
Очајниот чин на саможртвување на Боуазизи предизвикало промена во Тунис, но дали самоубиството на Амина ќе донесе промена во арапскиот регион и во мароканската култура каде доминираат мажи?
Мехди пишува [10]:
Боуазизи започна една политичка револуција, но Амина го разбуди во мене долго заспаниот филантроп и хуман човек. Постојат илјадници девојчиња како неа кои најчесто се замолчувани со насилство и закани. Додека вие се концентрирате на тоа да го најдете Џозеф Кони во шумитe на Уганда, вашите деца ви се украдени во вашата сопствена земја. Можам да седам тука цел ден и да очајувам за нечија смрт, за некој кој би можел да биде мојата ќерка или пак пријател, но тоа нема многу да промени. Доколку не ги здружиме силите, доколку не се напрегнеме да го промениме овој марокански менталитет во кој што сме заробени, нема далеку да стигнеме.
Понатамошни медиумски реакции на англиски, француски и арапски можете да најдете на Storify [11], од авторот на Глобал Војсис, Хишам Алмираат [12].