На 2 април е уште една комеморацијата на денот кога Аргентинските војници стапнале на територијата на Фолкландските острови [1] пред 29 години, со што бил обележан почетокот на војната [2] помеѓу Аргентина и Соединетото кралство, која траела цели 74 дена.
За време на актот предводен од претседателката на Аргентина, Кристина Фернандез [3] во градот Рио Галеос, во блогот именуван како Ла вердадера интенцион (шпански: La verdadera intención) [4] (Вистинска намера) бил разгледан говорот на претседателката, во кој најважно е да се истакне следниот параграф:
Siempre, las Malvinas son argentinas y no cejaremos en nuestro reclamo y convocar a todos los argentinos a la buena memoria, a la memoria de los que dieron sus vidas, a la memoria de los que luego no pudieron superar los traumas de la posguerra y perdieron también la vida. Esta vez, tal vez, de manera más terrible y más trágica: de mano propia, no de manos del enemigo en combate.
По 29 години, раните се сè уште отворени, особено за преживеаните војници и членовите на фамилиите на паднатите во војната, чија почит е наплатенa во тие денови, како што Карлос коментира во неговиот блог Мирада Махика (шпански: Mirada Mágica) [6]:
No basta con poner un día de feriado nacional y festejarlo, llenarse la boca en discursos alusivos y todas esas tonterías inútiles que no sirven más que para figurar.Lo que estos veteranos de guerra necesitan son respuestas tangibles a sus problemas y necesidades. Aunque cueste creerlo esos mismos que arriesgaron sus vidas en una lucha inútil y desigual no paran de mendigar una respuesta a sus justos reclamos y derechos.
Она што им е потребно на овие војнички ветерани се вистински одговори на нивните проблеми и лични потреби. Иако тоа можеби ќе нè натера да веруваме во сето тоа, многумина од овие луѓе кои ги ризикувале своите животи во една бескорисна и пред сè нееднаква војна, не престануваат да бараат одговор на нивните барања и права.
Во блогот Арте и Брухерија (шпански: Arte y Brujeria) [7], како додаток во пишувањето на извештај за историјата на Фолкландските oстрови, Лаура ги анализира политичките и економски аспекти на војната:
¿Por qué reclamar en aquél momento soberanía sobre unas islas que pertenecieron a nuestro territorio por 13 años solamente? Porque el modelo neoliberal implementado desde el golpe de Estado de 1976 (modelo que continuó hasta el 2001) había desgastado económica y políticamente al gobierno de la junta. Fue un “manotazo de ahogado” para salvarse y continuar en la presidencia.
Во нејзиниот блог, Џиана [8] исто така нè потсеќа на бурите од војната и хероите на Аргентина со следниве зборови:
La Guerra de Malvinas es una historia plagada de desventuras personales, errores políticos, ignorancia diplomática e improvisación militar.
Sin embargo, la sumatoria de errores y horrores no logran empañar la entrega, abnegación y valor de quienes entregaron con sacrificio sus vidas defendiendo la soberanía territorial argentina. Un reconocimiento al honor, que perdura por sobre las circunstancias y la temporalidad del hecho histórico.
Фолкландската војна е историска чума со многу човечки несреќи, политички грешки, дипломатска некултура и војничка импровизација.
И покрај тоа, вкупниот збир на недостатоци и несреќи никогаш нема да ги фрли во сенка ослободувањето, несебичноста и заслугата на оние кои ги жртвувале своите животи бранејќи ја независноста на територијата на Аргентина. Исто така едно големо признание и за почитувањето на сите околности, како и времетраењето на овој историски настан.
Во сеќавање на Аргентинците засекогаш ќе им остане враќањето на овие острови или пак нивното невраќање. Социјалната мрежа Фејсбук [10] претставува медиум за барањата на некои, но не и за некои други, како на пример Маријано Соса, кој што прокоментирал за групата наречена, „Англија, врати ни ги Фолкландите назад. Тие се на Аргентинците. [11]“, вака:
no sean ilusos! se piensan q nos van a devolver las malvinas por un grupo q se hace en el face.. no sean ilusos, por favor..