Студентот учесник на протестите во Унгарија: „Не сакам да одам во затвор за нешто што не сум направил“

Adrien Beauduin. Photo Szabolcs Nagy / Index. Used with permission

Адриен Бодуан: Фото: Саболч Наѓ / „Индекс“. Искористена со дозвола.

Забелешка на уредникот: Авторот на овој напис е студент на додипломски студии на Централно-европскиот универзитет (ЦЕУ). 

Го нарекуваат „совршениот непријател на Орбановиот режим“, но Канаѓанецот со белгиско потекло Адриен Бодуан вели дека се работи за недоразбирање. Бодуан, кој има докторат по родови студии и е истражувач во Централно-европскиот универзитет (ЦЕУ) во Будимпешта, беше уапсен за време на протестите на плоштадот пред Собранието и е обвинет за „насилство против претставник на редот“ – обвинение за кое може да се добијат од две до осум години затвор.

Протестите против десничарската влада на унгарскиот премиер Виктор Орбан започнаа на 8 декември 2018 како реакција на таканаречениот „закон за ропство“ со кој би се кренала границата на прекувремени часови кои работодавачите може да ги побараат од вработените на 400 часа и уште еден закон со кој станува полесно за судиите блиски до владата на Орбан да добијат функции во судската власт.

Откако дојде на чело на владата во 2010, Орбан е обвинуван за ерозија на демократските слободи преку прогресивно контролирање на медиумите и судската власт како и за ограничување на академската слобода со амандман на законот за високо образование со кој се отвора можност Централно-европскиот универзитет да биде „избркан“ од земјата.

„Глобал војсис“ зборуваше со Бодуан во кампусот на ЦЕУ во врска со неговиот студентски активизам во Унгарија, ноќта на протестот и неговите планови за да докаже дека е невин.

„Глобал војсис“ (ГВ): Активен член си на студентската активистичка група „Студентите за ЦЕУ“ (Students4CEU). Со какви активности се занимаваш?

Adrien Beauduin (AB): I’ve been involved there since the beginning, we’ve been mobilizing since the end of October. We have been trying to attract attention to the issue of academic freedom in Hungary, not just of CEU but also the wider issue such as the ban of Gender Studies [in Hungary], cases of censorship in academia, and budget cuts and plans to privatize Corvinus [University]. Our goal was to reach out to all students in Hungary and work together on all those issues. It took a while for us to build links with other students at Hungarian universities, the first event we joined was together with someELTE (Eötvös Loránd Universityand Corvinus University students. We went to ELTE’s information strike on the 14th of November to support them. It was mostly about Gender Studies but also about academic freedom in general. We co-organized a big demonstration on the 24th of November that was followed by a week-long occupation of Kossuth tér, the square in front of the Hungarian Parliament. We set up tents, and despite rain, cold and snow we held out for a whole week. We held all kinds of events, concerts, lectures both in Hungarian and in English. More than half the events were not CEU-related so we managed to make it a wider event about celebrating academic freedom in Hungary.

Адриен Бодуан (АБ): Вклучен сум таму од самиот почеток и се мобилизираме уште од крајот на октомври. Се обидуваме да го привлечеме вниманието кон прашањето за академската слобода во Унгарија, не само на ЦЕУ туку и кон поширокото прашање како забраната на родовите студии [во Унгарија], случаи на цензура во академската заедница и намалувањето на буџетот и плановите за приватизација на Корвиновиот универзитет. Нашата цел е да допреме до сите студенти во Унгарија и работиме заедно на сите прашања. Требаше некое време за да изградиме врски со другите студенти на унгарските универзитети, првиот настан на кој се приклучивме беше заедно со студенти од ЕЛТЕ (Универзитет „Етвеш Лоранд“) и Корвиновиот универзитет. Им се придруживме на студентите на ЕЛТЕ во штрајкот со информации на 14 ноември 2018. Се работеше главно за родовите студии но и општо за академската слобода. Заедно организиравме големи демонстрации на 24 ноември 2018 по коишто следеше еднонеделна окупација на Кошут, плоштадот пред унгарскиот парламент. Поставивме шатори и останавме таму цела седмица и покрај дождот, студот и снегот. Имаме одржано разни настани, концерти, предавања и на унгарски и на англиски јазик. Повеќе од половина од настаните не беа поврзани со ЦЕУ, така што успеавме да направиме поголем настан за славење на академската слобода во Унгарија.

ГВ: Студентските протести се случија кога истече рокот на 1 декември и ЦЕУ ја донесе крајната одлука [да ја напушти Унгарија и] да формира кампус во Виена. Дали си активен и потоа?

AB: During our occupation, new topics came up. There was this new so-called ‘slavery law’ that exposes a worker to work up to 400 extra hours being paid only 3 years after the work done. We decided to show solidarity with them [the workers] because we understand that it doesn’t make any sense for a country to have free universities when you don’t even have free workers. We thought it’s important to use the space we have to bring attention to that issue. We started to be active on that front, and that also led us to be present with a student block at the trade unions’ demonstration on 8 December. Since then things got even more intense. Some of us went to block a road with the trade unions in Szolnok to show once again our solidarity. I was there and it was very positively received by the workers who saw CEU students and understood that we stand with them. Then on Wednesday [12 December], we were also there, already in the afternoon when the slave law was passed, to protest it with the student block. In the evening I went back to the square after being at the library. That’s the point when I got arrested.

АБ: Се појавија нови теми за време на окупацијата. Го имаше новиот таканаречен „закон за ропство“ кој ги изложува работниците на до 400 часа дополнителна работа за што би добиле надоместок 3 години откако ќе се заврши работата. Одлучивме да покажеме солидарност со нив [работниците] бидејќи знаеме дека нема никаква смисла една земја да има слободни универзитети а да нема слободни работници. Мислевме дека е важно да се искористи просторот кој го имаме за да го свртиме вниманието кон ова прашање. Почнавме активности и на тој фронт и тоа доведе да бидеме присутни со студентски блок на демонстрациите организирани од синдикатите на 8 декември 2018. Оттогаш работите станаа поинтензивни. Некои од нас отидоа да блокираат пат со синдикатите во Солнок за да ја покажат нашата солидарност уште еднаш. Бев таму и тоа беше примено позитивно од страна на работниците кои ги видоа студентите од ЦЕУ и сфатија дека ги поддржуваме. Потоа, во средата [12 декември 2018] ние повторно бевме таму кога помина законот за ропството за да протестираме со блокади од студенти. Вечерта се вратив на плоштадот откако претходно бев во библиотеката. Тогаш ме уапсија.

ГВ: Во средата [12 декември 2018] беше во библиотеката…

AB: Yes… First, I was at the demonstration and then went to the library in the evening, I had to finish a paper. I even had my skates with me because I wanted to go skating in the evening. That was my plan. I didn’t know there would be a big protest. Around 9.30 or 9.45pm I heard some of my friends were there so I took my things after submitting my paper, and I went to the square.

АБ: Да… Прво бев присутен на демонстрациите и потоа отидов во библиотеката таа вечер, требаше да довршам една писмена задача. Си ги носев и лизгалките со мене, бидејќи сакав да одам на лизгање вечерта. Тоа планирав. Не знаев дека ќе има голем протест. Околу 21:30 или 21:45 слушнав дека некои од пријателите се таму, па ја предадов задачата, си ги собрав работите и отидов на плоштадот.

Елка на плоштадот пред Парламентот

Елка опкружена од претставници на полицијата на плоштадот пред Парламентот на 13 декември 2018. Фотографија на Мариета Ли.

ГВ: Што се случи таму, имаше обраќања?

AB: At 10 pm no, the crowd started moving toward the south entrance [of the Parliament building], then the riot police were becoming more active. Some people sat and blocked the south entrance. The police started to massively use pepper spray. I got pepper sprayed. After a while, the crowd moved back towards the square. About 11.45 pm I was about to go home, it was more peaceful already. Then some people started to put a sled on fire [there’s a circle made of sleds around a huge Christmas tree on the square]. Then the police decided to charge that way, I don’t really know why. Apparently, they wanted to put out the fire but I got caught up in that charge because I was thrown towards the fire, people were falling [to the ground] that was kind of scary. I tried to stand my ground, I had to gain my balance then I was thrown back and forth, and I just ended up behind the police line and they picked me up.

АБ: Во 10 вечерта не, топлата почна да се движи кон јужниот влез [на зградата на Парламентот] и тогаш полицајците станаа поактивни. Некои луѓе седеа и го блокираа јужниот влез. Полицијата почна масовно да користи солзавец. И мене ме фати. По некое време, толпата се повлече назад кон плоштадот. Околу 23:45 сакав да си одам дома, веќе беше помирно. Тогаш некои запалија санка [големата елка на плоштадот е опкружена со санки]. Во тој момент полицајците тргнаа натаму, навистина не знам зошто. Очигледно сакале да го изгасат огнот и јас им се најдов на патот бидејќи бев турнат накај огнот, луѓе паѓаа [наземи] и сето тоа беше малку страшно. Се обидов да се задржам, тешко ми беше да одржувам рамнотежа ме туркаа наваму натаму и едноставно завршив зад полициската линија и ме собраа.

ГВ: Дали уапсија и други?

AB: I didn’t see that at first but at the place I was brought, under the arches of the Parliament, there were four other people with me. Those people were with me at the police station and at the procurer’s office. The five of us were accused of exactly the same thing. Group violence against a representative of order. We have literally the same charges. All five of us as far as I know based on what the others told me in the cell are accused of hitting with their left arm and kicking towards the police. It would be quite strange that all of a sudden all five of us decided to hit with the left arm and kick… But it’s a very serious crime here in Hungary, probably everywhere. It means 2 to 8 years in prison, and my lawyer says that if I’m found guilty there wouldn’t be a lot of chance to avoid prison.

АБ: Отпрво не можев да видам, но на местото каде ме однесоа, под сводовите на Парламентот имаше уште четворица други. Тие беа со мене во полициската станица и кај обвинителот. Сите петмина нѐ обвинија за буквално за истото. Групно насилство против претставници на редот. Сите сме обвинети буквално за истото. Врз основа на тоа што другите ми го кажаа во ќелијата, сите петмина сме обвинети за удирање со лева рака и клоцање кон полицијата. Мошне чудно е како сите ние одеднаш сме одлучиле да удриме со левата рака и да клоцаме… Но тоа е многу сериозен прекршок тука во Унгарија, а веројатно и на други места. За тоа се добиваат 2 до 8 години затвор и мојот адвокат вели дека ако ме прогласат за виновен шансите да избегнам затвор ќе бидат многу мали.

ГВ: Има ли начин да се оспори ова?

AB: My group of friends, all the people I was with have been mobilizing to collect evidence. They were incredible, while I was in jail they started very quickly to collect all the videos, photos and testimonies. It’s quite nice that there’s a video that shows me just before and during the charge, I’m just there being peaceful, you can see my face several times, and I’m not hitting policemen or kicking. I’m just there. You can see my legs also during the charge, I’m just caught by the police and both my legs are on the ground. That’s not so bad but I wish I had direct full footage of everything. I could sleep more peacefully. I’m hoping the police footage will help me but from what we’re seeing now it doesn’t seem that there was a police camera at that point. I’m still hopeful that that could help.

АБ: Моите пријатели, сите со кои бев се мобилизираа за да соберат докази. Беа неверојатни, додека бев во затвор тие брзо се организираа да собираат видеа, фотографии и сведоштва. Добро е што има видео на кое се гледам јас пред и за време на јуришот, дека сум мирен, ми се гледа лицето на неколку наврати и не удирам или клоцам полицаец. Само сум таму. Ми се гледаат и нозете во тој момент, фатен сум од полицијата и двете нозе ми се наземи. Не е лошо ама би сакал да имаше директна целосна снимка од целиот настан. Можев помирно да спијам. Се надевам дела полициските снимки ќе ми помогнат но со оглед на тоа како стојат работите сега изгледа дека немало камери од страна на полицијата. Сѐ уште се надевам дека тоа би можело да помогне.

Адриен Бодуан: Фото: Саболч Наѓ / „Индекс“. Искористена со дозвола.

Адриен Бодуан: Фото: Саболч Наѓ / „Индекс“. Искористена со дозвола.

ГВ: Што би ги посоветувал оние кои се во слична ситуација? Изгледа дека ова може да му се случи секому во секој унгарски град деновиве.

AB: It’s really good to have a lot of cameras at the protest, to have people filming. Also, stick with your friends more because I was with many friends but I just wandered off for several minutes and now it’s harder to find the witnesses. Unfortunately, you can never be sure.

АБ: Добро е да се има многу камери за време на протестот, луѓе да снимаат. Исто така, држете се до пријателите бидејќи јас бев со многу пријатели но се тргнав настрана неколку минути и сега потешко е да се најдат сведоци. За жал, никогаш не може да сте сигурни.

ГВ: Знам дека нема едноставен начин да се одговори прашањево но што мислиш за настаните од изминативе денови?

AB: The people I was with in the cell, they’re not political people. They’re just young people who are very frustrated about the fact that they have to work crazy hours for very low wages. I think there’s a lot of frustration in [the Hungarian] society around different issues. I hope everything will be resolved in a peaceful way.

АБ: Луѓето со кои бев во ќелијата не се политички определени. Тие се само млади лица кои се фрустрирани од фактот што треба да работат претерано многу за мали пари. Мислам дека има премногу фрустрација во [унгарското] општеството за разни прашања. Се надевам сѐ ќе се реши на мирен начин.

ГВ: Како оди крајот на семестарот?

AB: It’s very difficult because on top of not having a lot of time, it’s really hard to concentrate, and before I was already very active, and now I get scared sometimes. I don’t want to go to jail for something I haven’t done. That’s not really my plan for the new year.

АБ: Тешко е бидејќи покрај тоа што немам време тешко ми е да се концентрирам, и претходно бев многу активен а сега се плашам понекогаш. Не сакам да одам во затвор за нешто што не сум направил. Тоа не ми е планот во новата година.

Започни ја конверзацијата

Автори, ве молиме Најава »

Насоки

  • Сите коментари се модерирани. Не го поставувајте вашиот коментар повеќе од еднаш, бидејќи може да биде идентификуван како спам.
  • Ве молиме однесувајте се кон другите со почит. Коментарите кои содржат омраза, непристојност и лични напади нема да бидат одобрени.