- Global Voices на македонски - https://mk.globalvoices.org -

Палестина: Зелен дом далеку од дома

Категории: Среден Исток и Западна Африка, Палестина, Бегалци, Граѓански медиуми, Животна средина, Миграција и имиграција, Религија

Американскиот писател Волт Витмен (Walt Whitman) [1] изјави, “После она истоштување што постои во бизнисот, политиката, гозбите  итн – осознаваме дека ништо од ова не ни прави целосно задоволство, ниту пак трае вечно – што останува? Останува природата.” Овој пост е за две жени со голема љубов кон природата: калуѓерка која го најде својот дом во една манастирска градина и мајка која живее во град и своите соништа да има селска градина ги оствари на нејзиниот балкон од станот.

Руба Анабтави (Ruba Anabtawi) направи интервју со сестра Анѓела, калуѓерка со посебна љубов кон растенијата. Таа е родена во Либан и сега живее со сестрите Росари (Rosary Sisters [2]) во Беит Ханина (Beit Hanina) [3] северно од Ерусалим (Jerusalem) [4]:

أنجيلا نهرا، أو نجلة كما كان اسمها قبل الترهبن، قاومت رفض العائلة لفكرة ان تصبح راهبة بأن أصرت على موقفها ورتبت أمر ترهبنها بدايةً في لبنان، حتى جاءتها الموافقة ودعيت من قبل الفاتيكان لابتداء مسيرة الترهبن في القدس، وكان ذلك أوائل التسعينيات. […] أنجيلا التي ترعرعت في قرية طرزا الخضراء والمحاطة بالحقول، لم تطور آنذاك روابطاً واضحة مع النباتات، ولكن حين وجدت نفسها في دير الرئاسة، حيث ستكرس معظم وقتها في هذا المكان، وعلى الرغم من صعوبات البداية والبعد عن الأهل، إلا أنها وجدت في النباتات إحدى الغايات إضافة إلى تكريس وقتها لخدمة الدير عبر الإشراف على الراهبات المسنات وإدارة جزء من شؤون البيت.
“النباتات بهاء الأرض، والدين معنى الحياة”، هكذا تربط أنجيلا بين النباتات والرهبنة.
Анѓела Нахран, или Најла како што беше позната пред да влезе во Манастирот, даде отпор на нејзината фамилија која беше против тоа таа да стане калуѓерка. Таа инсистираше и најпрвин отиде во Манастир во Либан (Lebanon), се  додека не дојде одобрение и беше побарано од Ватикан  да почне нејзиното патување како калуѓерка во Ерусалим.Ова беше во раните деведесети.[…]Анѓела израсна во Tоурза [5] село опколено со полиња и многу зеленило, но во тоа време таа не се приврза многу за растенијата. Сепак, таа се најде во манастир, каде што ќе го посвети поголемиот дел од своето време на нив и покрај тешкотиите на почетокот и далечината од нејзината фамилија, таа се определи една од нејзините цели да бидат растенијата, и покрај тоа што ќе служи на манастирот со тоа што ќе пази на постарите калугерки и управува со дел од домаќинските работи.
“Растенијата се славата на земјата, а религијата е смислата на животот”. Така Ангела ги поврзува растенијата и Манастирот.
Sister Angela [4]

Сестра Анѓела

Па како се разви оваа врска со растенијата?

حبُ أنجيلا للنباتات تشكّل بعد أربع سنوات من مجيئها إلى القدس، حين كانت ترافق رئيستها في جولاتها في بستان الدير، فتعلمت منها أسس الرعاية بالنباتات، وشغف العناية بها، ما حدا بانجيلا إلى الالتفات أكثر إلى الطبيعة من حولها، لتنشأ بينهما علاقة خاصة وتعلق شديدين، فاق اهتمام الراهبات الأخريات، ما جعل صيت أنجيلا يعلو بالدير، فتارة تُرى تزرع الشتلات، وتارة تُشاهد ترعى النباتات المنزلية فتمسح الغبار عن أوراقها وتلمعها فتتألق في الأروقة، عدا عن سقايتها لها وتشذيبها لأغصان الأشجار، مع تشجيعها الراهبات الاعتماد على ثمار الأشجار المحلية وتوصياتها للبستاني بعدم استخدام المبيدات الكيماوية ومتابعة الأشجار في أوقات غيابها، إضافة إلى دورها في إدخال شتلات أشجار جديدة. كل تلك، هي بصمات أشاعت أصداء مقولة انتشرت في الدير وخارجه:” الأشجار بزمن أنجيلا تعمّر ولا تموت”.
Љубовта на Ангела кон растенијата се појави четири години по нејзиното доагање во Ерусалим (Jerusalem), кога таа ја придружуваше нејзината Мајка надзорничка (калуѓерка задолжена за христијанската религиозна цел) на нејзините обиколки околу градината во манастирот. Таа ги научи основите за одгледување растенија и страста за нивна грижа. Ова предизвика Анѓела да посвети поголемо внимание на природата околу себе, да се создаде посебен однос и цврста врска со неа. Се разбуди интересот на другите калуѓерки, кои направија да расте угледот на Анѓела во манастирот. Понекогаш може да се види како таа сади садници, а понекогаш како се грижи за растенијата во манастирот и брише прашина од нивните листови така што ги прави да светат. Освен наводнување на растенијата и кастрење на корените од дрвјата, таа ги поттикнува сестрите да се потпрат на плодот на мајчинските дрвја и го советува градинарот да не се користи хемиски пестициди и да се грижи за дрвјата кога таа не е тука. Тоа е улогата што таа ја одигра во засадување на нови садници. Ова се сите впечатоци кои доведоа до  разговор што одекнува во манастирот и надвор од него : “Во времето на Анџела дрвјата живеат долго и не умираат.”

Во Ака (Akka), Раша Хелва (Rasha Helwa) пишува за градината [6] на нејзината мајка:

والدتي شادية (أم اسكندر) لاجئة من قرية إقرث (قضاء صفد)، لكنها من مواليد قرية الرامة الجليلية.
تعمل ممرضة منذ أكثر من عشرين عامًا في قرية ساجور، المحادية لقرية الرامة.
منذ أن تزوجا والدتي ووالدي عام 1982 واختارا أن تكون عكّا بيتًا لهما (مسقط رأس والدي وحبّه الأول-بالإذن من أمي)، كانت أمي تحلم، ولا تزال، ببيت صغير في قرية جبلية وحديقة تزرع في أرضها ما تشاء من النباتات، الخضروات، الفاكهة والأزهار.
أمي، بالرغم من حُبها المكتسب لعكّا، لا زالت تحتفظ بذاك الشوق للجبل والقرية ولحديقة تفرش عليها أحلام فلاحة صغيرة – ما لي ومال المُدن؟-، أحلام ستثمر كي تؤنسها فيما بعد في غيابنا، نحن بناتها وأبنائها، عندما سنكبر ونترك المدينة الصغيرة بحثًا عن ميناء آخر.
Мојата мајка Шадиа (Shadia) (Um Iskander) е бегалец [7] од селото Икрит (Iqrith) [8] во областа Сафад (Safad) [9], но е родена во селото Рамех(Rameh [10]) во Галилеја [11].
Таа има работено како медицинска сестра повеќе од дваесет години во селото Сајур (Sajur) [12], кое се граничи со селото Рамех (Rameh).
Од кога мајка ми и татко ми се венчаа  во 1982 година и го избраа Ака [13] како нивен дом (родното место на татко ми и неговата прва љубов – со одобрение на мајка ми), мајка ми сонувала, и се уште сонува, за една мала куќичка  во планинско село со градина во која таа расте растенија, зеленчук, овошје и цвеќиња по нејзина желба. Мајка ми, и покрај љубовта што ја  има развиено за Ака, се уште копнее по планината, селото  и градината послана со  килим од соништата на една млада селанка – Сепак што ќе и дадат градовите?
Сонови кои ќе вродат со плод, со цел да ја задржи нејзината компанија за време на нашето отсуство, ние нејзините синови и ќерки, кога ќе созрееме го напуштиме  малиот град барајќи друго место на живеење.
Shadia's garden [6]

Шадиа (Shadia)

قبل عام تقريبًا، أحضر والدي لوالدتي ثلاثة أصص بلون الخشب وضعهم على الشباك المركزي للبيت المُطّل بجانبه على البحر.
لم تزرع والدتي في الأصص الأزهار الملونة؛ زرعت النعنع، الميرامية، الفلفل الأحمر، الروزماري..
والدتي، بعد سبعة وعشرين عامًا في عكّا، وجدت لها معادلة بسيطة نجحت من خلالها أن تُحضر الرامة وإقرث إلى بيتها في الطابق الثالث من بناية قديمة في مدينة يحيطها البحر، وأن تتوقف عن شراء النعنع من السوق.
Пред околу една година, татко ми и купи на мајка ми саксии со боја на дрво и  ги стави на [и се уште се] главниот прозорец во станот со поглед кон морето.
Мајка ми не засади шарени цвеќиња во саксиите, туку нане, мудрец, црвена пиперка, рузмарин …
Мајка ми, по 27 години во Ака, најде едноставна равенка со помош на која таа успеа да ги донесе Рамех (Rameh) и Икрит (Iqrith) во нејзиниот дом на третиот кат од старата зграда во градот опкружен со море и престана да купува чај од нане од пазарот.